Analiza (Ne)dokazane nepravilnosti – Rešavanje izbornih sporova tokom izbora 2023. godine, treći je prirodni nastavak i produžetak CeSID-ovog rada u oblasti izborne pravde u Srbiji.
Na proleće 2021. godine nastala je studija Izborna pravda: ovde, danas, sutra [Slučaj Srbija], koja je za cilj imala da ukaže na važnost rešavanja izbornih sporova kao vitalnog stuba u izbornom procesu i, još specifičnije, da produbi znanja o ovoj oblasti, upozna građane s mehanizmima zaštite, podigne kapacitete političkih stranaka i organizacija, te da ukaže na prioritetne oblasti za buduće strateške i praktične intervencije.
Ova studija identifikovala je prioritetne oblasti za dalji rad, te je u skladu sa njima, ali i sa dešavanjima na domaćoj političkoj sceni (bojkot izbora, međustranački dijalozi, izmene zakona, aprilski izbori), CeSID 2022. godine objavio detaljnu studiju Izborni sporovi u Srbiji: I, šta ćemo sad? [Aprilski izbori 2022]. Ova studija imala je za cilj da, između ostalog, analizira efikasnost, efektivnost, transparentnost i pravičnost procesa rešavanja izbornih sporova u Srbiji nakon usvajanja i prve primene seta novih izbornih zakona, ali i da pomogne osnaživanju političkih organizacija i izbornih učesnika da učestvuju u ovom procesu, a građanima i civilnom društvu da bolje razumeju procedure i sistem zaštite izbornih prava.
Konačno, a sa ciljem pružanja dragocenog uvida u temu koja je ekstremno osetljiva, a ipak i dalje potcenjena u svojoj važnosti, CeSID nakon još jednog izbornog ciklusa objavljuje novu studiju o rešavanju izbornih sporova u Srbiji. Fokus studije je analiza rada izbornih komisija tokom decembarskih izbora 2023. godine, odnosno njihov pristup odlučivanju po prigovorima na radnje ili odluke (ili odsustvo istih) i po zahtevima za poništavanje glasanja usled nepravilnosti na biračkim mestima. Sa druge strane, jednaka pažnja posvećuje se analizi pristupa podnosilaca zahteva i prigovora, procesu dokazivanja i ishodima postupaka, kako bi se utvrdilo do koje mere proces funkcioniše i garantuje efikasan pristup pravdi. Polazna pretpostavka od koje se krenulo, kao i u prethodnim slučajevima, je da se prikupljeni podaci analiziraju u odnosu na idealtipski model sistema izborne pravde koji je zasnovan na četiri principa (pravičnost, efektivnost, efikasnost i transparentnost).
Analiza je zasnovana na ukupno 929 postupaka koji su vođeni pred lokalnim izbornim komisijama, Pokrajinskom izbornom komisijom i Republičkom izbornom komisijom, u toku trajanja celokupnog izbornog procesa. Podaci o postupcima (sa ključnim informacijama o podnosiocima, ishodima, predmetima) preuzeti su iz javno dostupnog Registra prigovora koji je prvi put na ovim izborima, odnosno na ovakav način objavio RIK (i omogućio preuzimanje podataka).
Na ovaj način, omogućeno je detaljnije i temeljnije razumevanje ključnih problema u domaćem procesu rešavanja izbornih sporova, a u cilju reevaluiranja prethodno definisanih prioriteta i preporuka za unapređenje ovog sistema u svetlu novih propisa, novih nalaza i novih okolnosti.
Analiza je dostupna za preuzimanje na srpskom i na engleskom jeziku.