U nedelju, 23. aprila u Francuskoj se održavaju predsednički izbori koje su mnogi analitičari proglasili za najneizvesnije u poslednjim decenijama, ali i kao one koji mogu da budu veliki test za Evropu u svetlu jačanja populističkih pokreta, migracione krize i prošlogodišnjeg„Bregzita“ koji je izazvao ogromne potrese u EU.
U trci je 11 kandidata koje pokrivaju širok spektar političkih ideja – od krajnje levice do krajnje desnice. To nije zanemarljivo, ako se ima u vidu da u poslednjim istraživanjima, Francuzi pokazuju da im je podela levo-desno i dalje važna: gotovo isti procenat Francuza kaže za sebe da je desničar (37%) odnosno levičar (36%), dok četvrtina sebe vidi na političkom centru.
Brojne ankete koje su rađene uoči izbora, suzile su krug favorita na četiri imena: prvi favoriti Marin Le Pen i Emanuel Makron odnosno oni sa nešto manjim šansama, poput Fransoa Fijona i Žan Lik Melanšona. Najviše šansi za ulazak u drugi krug se daje Marin Le Pen, kandidatkinji Nacionalnog fronta iako su njeni rejtinzi u blagom padu i kreću se oko 25%-26%. Uz rame sa njom ide centristički kandidat Emanuel Makron koji je nadahnutom kampanjom iza sebe ostavio „klasične“ stranke i njihove kandidate, pre svih Fijona. Fijon se, posle afere sa svojom suprugom, stabilizovao i nalazi se na trećem mestu sa podrškom koja se kreće oko petine populacije, dok se Žan Lik Melanšon, ultra levičar našao na četvrtom mestu (sa podrškom oko 18%), pretekavši u potpunosti socijalističkog kandidata Benoa Amona.
Tako da je moguć scenario da posle dugog perioda u drugom krugu ne budu kandidati republikanaca i socijalista što bi otvorilo put ka nastajanju treće (cetrističke) stranke i prekompoziciji političke scene. Ostaje pitanje da li će za to biti dovoljno vremena budući da će parlamentarni izbori uslediti mesec i po dana nakon drugog predsedničkog kruga.
Međutim, sve ankete sada treba uzeti sa blagom rezervom jer su teroristički napadi od četvrtka veče potpuna nepoznanica i teško je izmeriti i proceniti kako oni mogu da utiču na izborne rezultate. Očekivanja su da to više pogoduje ultra desničarskoj kandidatkinji Marin Le Pen, ali se i u tom pogledu treba susdržati do nedelje veče i prvih procena izbornih rezultata.
