DRŽAVE KOJE SU UVELE OBAVEZNO PRAVO GLASA

Niska izlaznost na izbore je jedna od najčešćih tema u stručnoj i akademskoj javnosti. U Srbiji je na poslednje predsedničke izbore izašlo oko 54% građana. Neke zemlje su rešenje za ovakvu vrstu problema pronašle u obavezivanju svojih građana na izlaznost  na izbore.

Da li ste znali da je u pojedinim zemljama glasanje na izborima obavezno? Neke od zemalja koje su se odlučile da svoje građane obavežu izlaskom na izbore su Argentina, Australija, Belgija, Bolivija, Brazil, Kongo, Kostarika, Dominikanska Republika, Ekvador, Egipat, Grčka, Honduras, Luksenburg, Meksiko, Nauru, Paragvaj, Peru, Singapur, Tajland i Urugvaj.

Mere koje se propisuju za one koji na izbore ipak ne izađu se razlikuju. Australija, na primer, svoje građane, koji se ne odazovu na poziv da izvrše svoju građansku dužnost, kažnjava novčanom kaznom u iznosu od nekoliko desetina dolara. Sa druge strane, Bolivija je propisala mere kojima se građani kažnjavaju zamrzavanjem plate. Druge zemlje, poput Grčke, nemaju zvanično propisane mere kojima sankcionišu one koji nisu glasali. Međutim, građani se mogu suočiti sa nekim od administrativnih  prepreka u dobijanju, na primer, vozačke dozvole.

Kada je u pitanju Australija izlaznost u poslednjih šezdeset godina na parlamentarnim izborima ne pada ispod 90%. U ovoj zemlji obavezno pravo glasa je uvedeno 1924. godine. Godina u kojoj je izlaznost bila najniža jeste 2016. kada je izlaznost bila 91,01%.

Bolivija je zemlja koja je otišla korak dalje i uvela kartice kojima se potvrđuje da je građanin izašao na glasanje. Svrha ovih kartica jeste da se prilikom podizanja plate, u roku od tri meseca nakon izbora, na uvid mora pružiti glasačka kartica. Ukoliko građanin nema karticu onemogućava mu se podizanje plate u roku od tri meseca nakon izbora. Poslednji parlamentarni izbori koji su održani u Boliviji 2014. godine, mere izlaznost od 87,45 %. Sa druge strane na predsedničkim izborima, održanim iste godine, ovaj procenat je još veći i iznosi 91,86%.

Peru ima slična pravila poput Bolivije, s tim da se kartice sa pečatom koje potvrđuju izlaznost na izbore, moraju prilagati narednih sedam meseci, od momenta održavanja izbora. Ukoliko birač ne poseduje ovu karticu onemogućava mu se ispunjavanje nekih administrativnih usluga. Na poslednjim predsedničkim izborima, održanim 2016. godine, izlaznost u ovoj južnoameričkoj zemlji iznosila je 80,09%. Istorijski maksimum ostvaren je 1963. godine kada je iznosila 94, 38%.

Na poslednje predsedničke izbore u Argentini, održanim 2015. godine, izašlo je preko 80% građana.

Izlaznost na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji iznosila je 89, 37%. Belgija je ujedno i zemlja koja ima najdužu tradiciju obaveznog glasanja. Naime, obavezno pravo glasa uvedeno je još 1892. godine za muškarce, dok je za žene ova obaveza uvedena 1949. godine. Svi građani koji navrše 18 godina u obavezi su da izađu na glasanje, ako to ne učine suočavaju se sa umerenim kaznama. Međutim, ukoliko birač ne izađe na izbore u četiri izborna kruga on se suočava sa gubitnom prava glasa u trajanju od deset godina.

Uprkos obavezivanju svojih građana na glasanje, izlaznost na izbore u Grčkoj je u 2012. godini doživela svoj istorijski minimum. Naime, na izbore je izašlo svega 62,47 % glasača, što je u poređenju sa prethodnim godinama izuzetno niska izlaznost. Na izborima 2015. godine izlaznost je bila nešto veća i iznosila je 63,94 %.

Kao što možemo zapaziti iz navedenih podataka Grčka je jedina zemlja sa obaveznim pravom glasa u kojoj je izlaznost tek nešto preko 60 odsto. Ovakve procente možemo tumačiti kao to da sankcije, koje se propisuju onima koji se ne odazovu pozivu da izvrše svoju građansku obavezu, nisu jasno regulisane i dovoljno oštre.

Među zemljama koje su ukinule obavezno pravo glasa nalaze se Venecuela i Holandija. Poslednji izbori na kojima su Holanđani bili obavezni da glasaju održani su 1967. godine. Na narednim izborima izlaznost je smanjena za oko 20 odsto. Kada je u pitanju Venecuela zabeležen je pad od 30 odsto nakon ukidanja ove obaveze.

Kao što možemo videti zemlje koje imaju jasno propisane sankcije za one koji se ne odazovu na poziv da izvrše ovoju građansku dužnost beleže visoke procente izlaznosti na izbore. Iako postoji veliki broj onih koji se protive ovakvim zakonskim obligacijama, postavlja se pitanje da li je ovo zaista rešenje problema niske izlaznosti ili ono ipak leži u političkoj, i pre svega demokratskoj, kulturi jedne zemlje.

 

 

Ukoliko imate mišljenje o ovoj temi i želite da ga podelite sa drugima posetite naš Facebook (https://www.facebook.com/cesidbeograd/) ili Twitter (https://twitter.com/CeSIDBeograd) nalog.

 

 

Ostavi komentar