U Francuskoj je 7. maja održan drugi krug predsedničkih izbora. Javnost širom sveta je sa nestrpljenjem iščekivala ishod glasanja. Sve oči su bile usmerene ka Francuskoj jer se ovaj izborni proces smatra jednim od najvažnijih u savremenoj istoriji Francuske. Ono što je sve interesovalo bilo je pitanje: da li će u Francuskoj da se ponovi scenario koji je 2016. godine zadesio Veliku Britaniju (Bregzit)?

Pravo da izađe na birališta i da glas svom kandidatu, u Francuskoj je za ovaj izborni ciklus imalo 46,97 miliona birača, koliko ih je upisano u birački spisak.

Dva kandidata koja su u prvom krugu glasanja osvojila najveći broj glasova, i direktan plasman za učešće u drugi krug su centristički kandidat Emanuel Makron (23,75%)  i predstavnica ultra desnice Marin Le Pen (21,53%). Drugi krug izbornog procesa je posle mnogo godina ostao bez predstavnika republikanaca i socijalista.

Rezultati istraživanja javnog mnenja koja su sprovodena neposredno pred održavanje drugog kruga su pokazala da proevropski kandidat Makron ima podršku 62% birača u odnosu na radikalnu desničarku Marin Le Pen sa 38% podrške birača.

Izlaznost u drugom krugu predsedničkih izbora bila je nešto niža (66%) od izlaznosti koja je zabeležena pre dve nedelje prilikom održavanja prvog kruga predsedničkih izbora (69,42%).

Izborni dan je protekao bez većih nereguralnosti, koji ni na koji nači nisu mogli da ugroze sam proces glasanja i utiču na rezulatat glasanja.

Birači u Francuskoj su se opredelili za Makrona i njegov program gde se kao važna tačka izdvaja zalaganje za ostanak Francuske u Evropskoj uniji. Makron je osvojio 66,1% glasova i ostvario pravo da postane novi šef države. Marin Le Pen je izbornu trku završila sa 33,9% podrške birača.

Novi šef države zvanično stupa na dužnost najkasnije do 14. maja, kada ističe mandat sadašnjem, socijalističkom predsedniku Fransoa Olandu koji se nije kandidovao za drugi mandat iako je na to imao zakonsko pravo.