Izborne procedure i izborna administracija predstavljaju oblast sa mnogo izazova koji se ponavljaju od izbora do izbora. Zakonska regulativa je neusklađena pa je neophodno učiniti napore da se sva akta koja tretiraju izbornu materiju međusobno usaglase i usklade – nadležnosti različitih izbornih organa i rokovi koji moraju da se ispoštuju; usaglašavanje raznih zakona, pravilnika i propisa, kako ne bi dolazilo do kontradiktornih postupanja i odluka. Izborna administracija u Srbiji je ad hoc telo koje svoj posao obavlja samo za vreme izbornog procesa. Neohodna je profesionalizacija izborne administracije, kojom bi se na nacionalnom nivou uvelo konstatno postojanje službe/tela koje se bavi isključivo izborima i koje je u stanju da obezbedi tzv. institucionalno pamćenje. U sistemu državnih institucija ovo državno telo bi imalo status nezavisne državne institucije, koja bi se u perspektivi bavila i širim aspektom izbora (mediji, finansiranje, birački spiskovi). Predloženo nezavisno centralno izborno telo bi bilo u stalnom sazivu, sa mandatom koji je duži od mandata izvršne vlasti. Ovakve službe bi trebalo da funkcionišu i na pokrajinskom kao i na lokalnom nivou, s tom razlikom da bi na ovim nižim nivoima, ovaj posao obavljala lica u okviru svog redovnog posla. To praktično znači da bi državni činovnici bili obučeni, da uz svoj posao rade i u okviru novog tela, odnosno da se prethodno izvrši izmena sistematizacije tih radnih mesta za pozicije koje bi mogle da se bave i ovim poslom. Zadatak ovog novog organa bi bio, između ostalog, i da dobro obuči sve članove biračkog odbora, kako u budućnosti nestručnost članova biračkog odbora i njihov manjak kapaciteta ne bi rezultirali brojnim neregularnostima u izbornom procesu, što je bilo očigledno i na izborima 2016.