Iako izbori još nisu raspisani, naredni izborni ciklus biće sproveden u nešto drugačijem pravnom i institucionalnom okviru. U međuvremenu su izmenjeni pojedini izborni zakoni, uspostavljena je Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, a otvorena su i pitanja unapređenja tajnosti glasanja, rada biračkih odbora i kontrole finansiranja kampanje. Izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru predsednika Republike i Zakona o Ustavnom sudu usvojene su 20. maja 2026. godine i stupile su na snagu 31. maja, osim odredbi o obaveznoj obuci članova izbornih organa, koje počinju da se primenjuju 1. januara 2028. godine. Iako se izmene predstavljaju kao odgovor na preporuke ODIHR-a, njihov domet ostaje ograničen: pretežno se odnose na tehnička i proceduralna pitanja, dok ključni problemi izbornog procesa nisu obuhvaćeni.

Jedan birač može da podrži više izbornih lista – Jedna od promena odnosi se na postupak kandidovanja. Birač će ubuduće svojim potpisom moći da podrži više izbornih lista, odnosno više kandidata na predsedničkim izborima.

Međutim, u Srbiji ovu promenu nije moguće posmatrati odvojeno od ranijih slučajeva zloupotreba izjava o podršci, falsifikovanja potpisa i pojave fantomskih lista, koje mogu da zbune birače, utiču na raspodelu glasova i obezbede dodatna mesta u proširenom sastavu izbornih organa.

Mogućnost da isti birač podrži neograničen broj izbornih lista mogla bi dodatno da olakša prikupljanje potpisa za ovakve kandidature i otvori prostor za izborni inženjering. Zbog toga potencijalni doprinos ove mere političkom pluralizmu zavisi od efikasne kontrole autentičnosti potpisa, porekla korišćenih podataka građana i načina na koji su izjave prikupljene i overene. Sama mogućnost da RIK podnese krivičnu prijavu kada posumnja na zloupotrebu podataka neće biti dovoljna ukoliko reakcija institucija ne bude blagovremena i delotvorna.

Izmenama je istovremeno ukinut deo osnova za automatsko odbacivanje izbornih lista. Kada utvrdi nedostatke koji se mogu otkloniti, nadležna izborna komisija ostaviće podnosiocu liste rok od 48 sati da ih ispravi.

Manjinski status izbornih lista  – Izmenama su uvedeni novi kriterijumi za sticanje statusa izborne liste nacionalne manjine. Kada listu podnosi politička stranka ili koalicija, njen naziv treba da ukazuje na nacionalnu manjinu čije interese predstavlja, dok politička stranka mora biti upisana u odgovarajući registar stranaka nacionalnih manjina.

Usvojeno rešenje istovremeno omogućava da manjinsku listu podnese i grupa građana. U tom slučaju uslov je da naziv izborne liste sadrži naziv nacionalne manjine čije interese grupa građana tvrdi da zastupa.

Jedinstveni birački spisak –  Za građane će posebno biti značajna nova obaveza Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da, nakon raspisivanja izbora, na svakih sedam dana objavljuje broj birača i podatke o promenama u biračkom spisku po jedinicama lokalne samouprave, zajedno sa pravnim osnovom tih promena. To bi trebalo da omogući bolje praćenje neuobičajenih kretanja u biračkom spisku tokom izbornog perioda.

Obavezna obuka članova biračkih odbora – odložena primena – Izmenama zakona je uvedena obavezna obuka za članove biračkih odbora i lokalnih izbornih komisija. Potvrda o uspešno završenoj obuci važiće tri godine, uz mogućnost da u određenim slučajevima prestane da važi i pre isteka tog roka.

Standardizovana i obavezna obuka mogla bi da doprinese profesionalnijem radu izborne administracije, ujednačenijoj primeni procedura i smanjenju broja grešaka na biračkim mestima. Ipak, odredbe kojima se uvodi obaveza posedovanja potvrde primenjivaće se tek od 1. januara 2028. godine.

To znači da članovi lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora na izborima održanim pre tog datuma neće morati da poseduju sertifikat. Zbog toga se ova promena, iako potencijalno značajna, neće odraziti na kvalitet rada izborne administracije tokom prvih narednih izbora.

Rokovi u postupcima pred Ustavnim sudom – Izmenama Zakona o Ustavnom sudu uvedena je hitnost postupanja u izbornim sporovima. Organi za sprovođenje izbora imaće rok od tri dana da Ustavnom sudu dostave potrebnu dokumentaciju, dok će Ustavni sud biti dužan da odluči u roku od 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Ako Ustavni sud poništi ceo izborni postupak ili jedan njegov deo, ponovljeni izbori moraju biti održani u roku od 30 dana od dostavljanja odluke nadležnom izbornom organu.

Stvarni domet ove promene moći će da se proceni tek kada nova pravila budu primenjena u konkretnom izbornom sporu.

Nova pravila o finansiranju kampanje – U julu 2026. godine usvojene su i izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. One dodatno uređuju izveštavanje političkih subjekata, kontrolu finansiranja i postupanje Agencije za sprečavanje korupcije tokom izborne kampanje.

Formalno unapređenje pravila predstavlja važan korak, ali će ključni test biti njihova primena. Posebno će biti važno koliko brzo će Agencija reagovati na prijave, da li će nalazi kontrole biti objavljivani tokom kampanje i da li će sankcije biti dovoljno blagovremene da utiču na ponašanje izbornih učesnika.

Na biračkim mestima dve vrste paravana – Republička izborna komisija usvojila je 24. avgusta 2026. godine izmene Uputstva o jedinstvenim standardima za izborni materijal, prema kojima će na biračkim mestima biti dostupne dve vrste paravana: postojeći kartonski paravani i novi paravani u obliku kabina. Birači će moći sami da izaberu iza kog paravana žele da glasaju.

Nove kabine zamišljene su kao konstrukcije zatvorene sa tri strane, sa zavesom na ulazu, a njihovo uvođenje obrazloženo je potrebom za boljom zaštitom tajnosti glasanja. Ipak, ovo rešenje usvojeno je nakon rasprave u kojoj nije postojala saglasnost članova RIK-a o njegovoj opravdanosti, funkcionalnosti i bezbednosti. Iznete su i bojazni da bi potpuno zatvoren prostor mogao da olakša fotografisanje glasačkog listića, što je posebno značajno u slučajevima kontrole glasanja i pritisaka na birače.

Ko je „kontrolor“, a ko posmatrač na biračkom mestu? – Na predstojećim izborima, zbog povećanog interesovanja za praćenje izbornog procesa, na biračkim mestima bi moglo da bude više posmatrača nego što su građani navikli da vide. Ipak, posmatrače treba jasno razlikovati od članova biračkih odbora: članovi biračkog odbora sprovode izbore, dok ih posmatrači prate. Razlika je važna, jer sa različitim ulogama dolaze i različita ovlašćenja i odgovornosti. Ljudi koji se u javnosti često nazivaju „kontrolorima“ ili „čuvarima kutija“ zapravo su članovi biračkog odbora – i zakon ne poznaje ni termin „kontrolor“ niti „čuvar kutije“.

Birački odbor je organ za sprovođenje izbora: njegovi članovi neposredno sprovode glasanje, proveravaju identitet birača, pronalaze birača u izvodu iz biračkog spiska, izdaju glasački listić, staraju se o pravilnosti i tajnosti glasanja, održavaju red na biračkom mestu, a nakon zatvaranja biračkog mesta utvrđuju rezultate glasanja. Birački odbor ima stalni i prošireni sastav: članove u stalnom sastavu imenuje nadležna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa, dok članove u proširenom sastavu predlažu proglašene izborne liste.

Za razliku od njih, posmatrači nisu deo biračkog odbora niti sprovode izbore. Njih, na osnovu prijave udruženja koje ispunjavaju zakonske uslove, akredituje Republička izborna komisija. Posmatrači mogu da prate šta se dešava na biračkom mestu, uključujući tok glasanja i brojanje glasova, i da o tome izveštavaju svoju organizaciju, ali ne smeju da se mešaju u rad biračkog odbora niti da utiču na birače ili izborni proces.

Zato je važno razlikovati ove dve uloge: članovi biračkog odbora imaju ovlašćenja, ali i odgovornost za sprovođenje izbornog dana, dok su posmatrači tu da izborni proces nezavisno prate i o njemu izveštavaju.

Šta se suštinski još nije promenilo? Usvojene promene rešavaju pojedine nedostatke izbornog postupka, ali ne menjaju u potpunosti okruženje u kojem će izbori biti održani. Dugogodišnji problemi:  neravnopravan pristup medijima, zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače i nedovoljno efikasan nadzor nad kampanjom,  ostaju i dalje prisutni.