Izbori 2026: Vodič kroz izborni proces

KADA SE ODRŽAVAJU IZBORI?

Vanredni parlamentarni izbori biće održani u nedelju, 25. oktobra 2026. godine.

Biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 časova. Biračima koji se usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne mogu kretati omogućeno je glasanje van biračkog mesta. O tome mogu obavestiti lokalnu izbornu komisiju dan pre glasanja, odnosno birački odbor na dan izbora, najkasnije do 11 časova.

KO MOŽE DA PODNESE IZBORNU LISTU?

Izbornu listu može podneti:

• politička stranka upisana u Registar političkih stranaka;
• koalicija političkih stranaka;
• grupa građana.

Koalicije političkih stranaka i grupa građana nisu dozvoljene.

KAKO SE GLASA?

Cela Srbija predstavlja jednu izbornu jedinicu, a birači glasaju za jednu od proglašenih izbornih lista. Izborne liste su zatvorene, što znači da birači ne mogu da menjaju redosled kandidata niti da glasaju za pojedinačnog kandidata.

Izborni prag iznosi 3%. Za izborne liste nacionalnih manjina važi prirodni prag, uz uvećanje količnika za raspodelu mandata za 35%, ukoliko lista osvoji manje od 3% glasova.

Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika, koji se biraju na četiri godine.

KOLIKO ČESTO IMAMO PARLAMENTARNE IZBORE?

Izbori 25. oktobra biće 15. parlamentarni izbori od ponovnog uspostavljanja višestranačja u Srbiji i 11. vanredni parlamentarni izbori.

Samo tri parlamentarna saziva od 1990. godine završila su pun četvorogodišnji mandat: sazivi izabrani 1993, 2008. i 2016. godine.

DO KADA SE PODNOSE IZBORNE LISTE?

Izborne liste podnose se neposredno Republičkoj izbornoj komisiji najkasnije 20 dana pre dana glasanja, odnosno do 4. oktobra 2026. godine u ponoć.

Za proglašenje izborne liste potrebno je najmanje 10.000 overenih izjava birača koji podržavaju listu. Za izbornu listu nacionalne manjine potrebno je najmanje 5.000 overenih izjava.

Proglašena izborna lista može biti povučena, a kandidat može odustati od kandidature, najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste.

KOLIKO IZBORNIH LISTA BIRAČ MOŽE DA PODRŽI?

Od ovog izbornog ciklusa birač može svojim potpisom podržati više izbornih lista.

Davanje potpisa podrške ne predstavlja glasanje i ni na koji način ne obavezuje birača da na izborima glasa za listu koju je podržao.

ŠTA JE IZBORNA TIŠINA?

Izborna tišina je period tokom kojeg je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno predstavljanje izbornih lista i kandidata, objavljivanje njihovih programa, pozivanje birača da glasaju ili ne glasaju za određenu listu, kao i objavljivanje procena izbornih rezultata.

Izborna tišina počinje 22. oktobra u ponoć i traje do zatvaranja biračkih mesta 25. oktobra u 20 časova.

Ista pravila primenjuju se i ako glasanje bude ponovljeno na pojedinim biračkim mestima.

ŠTA JE IZBORNA KAMPANJA?

Izborna kampanja predstavlja skup aktivnosti političkih subjekata koje se sprovode od dana raspisivanja izbora radi predstavljanja učesnika, njihovih kandidata i programa, kao i pozivanja birača da za njih glasaju.

Kampanja je počela raspisivanjem izbora, 9. septembra 2026. godine.

ŠTA JE JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK?

Jedinstveni birački spisak je javna isprava u kojoj se vodi jedinstvena evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo.

Pravo glasa ima punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije. Nakon raspisivanja izbora u birački spisak upisuju se i maloletna lica koja će punoletstvo, a time i biračko pravo, steći najkasnije na dan izbora.

Jedinstveni birački spisak zaključuje se 9. oktobra 2026. godine u ponoć.

DO KADA MOŽETE DA SE UPIŠETE ILI PROMENITE PODATKE?

Do 9. oktobra u ponoć građani mogu podneti zahtev za upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku podataka nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi.

Nakon zaključenja biračkog spiska, o promenama odlučuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Zahtev se može podneti neposredno Ministarstvu ili preko opštinske odnosno gradske uprave, najkasnije do 21. oktobra 2026. godine u ponoć, odnosno do 72 časa pre dana izbora.

KAKO DA PROVERITE DA LI STE UPISANI?

Podatke možete proveriti:

• odlaskom u opštinsku ili gradsku upravu prema mestu prebivališta;
• preko portala birackispisak.gov.rs, unosom JMBG-a i broja lične karte;
• preko Portala eUprava, na kojem možete izvršiti uvid, podneti zahtev za upis ili promenu podataka i dobiti rešenje u elektronskom obliku.

KAKO SE GLASA PREMA MESTU BORAVIŠTA?

Birač koji na dan izbora neće biti u mestu u kojem ima prijavljeno prebivalište može da podnese zahtev da glasa prema mestu boravišta u Srbiji.

Zahtev se podnosi nadležnoj opštinskoj ili gradskoj upravi u mestu u kojem birač želi da glasa, najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora.

Ako zahtev ne bude blagovremeno podnet, birač može glasati samo prema mestu prebivališta.

KAKO GLASA DIJASPORA?

Državljani Srbije koji će se na dan izbora nalaziti u inostranstvu mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti zahtev da glasaju u inostranstvu.

Zahtev je potrebno podneti najkasnije do 3. oktobra 2026. godine u ponoć.

U inostranstvu se može glasati na parlamentarnim izborima. Glasanje putem pošte ili interneta nije omogućeno.

KAKO SE MOŽE PRATITI KRETANJE BROJA BIRAČA?

Jedna od novina u ovom izbornom ciklusu odnosi se na veću dostupnost podataka o promenama u Jedinstvenom biračkom spisku.

Do zaključenja biračkog spiska, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dužno je da na svakih sedam dana na svojoj veb-prezentaciji objavljuje:

• broj birača po jedinicama lokalne samouprave;
• broj promena u biračkom spisku za svaku jedinicu lokalne samouprave;
• pravni osnov izvršenih promena tokom prethodnih sedam dana.

Ovi podaci omogućavaju javnosti da tokom izbornog procesa prati kretanje broja birača i obim promena u biračkom spisku u svakom gradu i opštini. Podaci su dostupni na portalu upit.birackispisak.gov.rs, u delu „Pregled broja promena u biračkom spisku“.

DA LI SU POPIS I BIRAČKI SPISAK ISTO?

Nisu. Birački spisak predstavlja evidenciju državljana Srbije koji imaju biračko pravo i može obuhvatiti i građane koji žive u inostranstvu.

Popis stanovništva obuhvata stanovništvo koje prema popisnoj metodologiji živi na teritoriji Srbije. Zbog različite svrhe i metodologije, podaci iz popisa i biračkog spiska ne mogu se neposredno porediti.

ŠTA JE ZBIRNA IZBORNA LISTA?

Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste koje je proglasila Republička izborna komisija, sa nazivima lista i imenima kandidata za narodne poslanike.

RIK utvrđuje i objavljuje zbirnu izbornu listu najkasnije 15 dana pre dana glasanja, odnosno do 9. oktobra 2026. godine u ponoć. Redosled izbornih lista na glasačkom listiću utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašenja.

MOŽETE LI DA GLASATE BEZ POZIVA ZA GLASANJE?

Možete. Poziv za glasanje nije uslov za ostvarivanje biračkog prava.

Pozivi treba da budu dostavljeni biračima najkasnije pet dana pre izbora, odnosno do 19. oktobra 2026. godine u ponoć. Poziv sadrži informacije o datumu i vremenu glasanja, kao i adresu biračkog mesta.

Za glasanje je potrebno da birač ponese važeću ličnu kartu ili pasoš.

ŠTA JE REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA?

Republička izborna komisija najviši je organ izborne administracije za sprovođenje parlamentarnih izbora.

U stalnom sastavu RIK čine predsednik, zamenik predsednika, 16 članova i njihovi zamenici, koje imenuje Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa.

Pravo da predlože članove i zamenike članova u proširenom sastavu RIK-a i lokalnih izbornih komisija imaju podnosioci proglašenih izbornih lista.

Rad RIK-a je javan, sednice se prenose, a odluke i drugi dokumenti objavljuju se na veb-prezentaciji RIK-a.

ŠTA SU LOKALNE IZBORNE KOMISIJE?

Lokalne izborne komisije predstavljaju srednji nivo izborne administracije u sprovođenju parlamentarnih izbora. To su opštinske i gradske izborne komisije, kao i izborne komisije gradskih opština Grada Beograda.

One, između ostalog:

• organizuju sprovođenje izbora na svojoj teritoriji;
• imenuju biračke odbore;
• predaju izborni materijal biračkim odborima;
• preuzimaju izborni materijal nakon glasanja;
• odlučuju o zahtevima za poništavanje glasanja na biračkom mestu.

Birač može tražiti poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je upisan u birački spisak ako je lično sprečen da glasa ili mu je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.

ŠTA SU BIRAČKI ODBORI?

Birački odbori neposredno sprovode glasanje na biračkim mestima.

Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik, dva člana, zamenik predsednika i dva zamenika članova. Njih imenuje lokalna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa.

Birački odbor u proširenom sastavu čine i članovi koje predlažu podnosioci proglašenih izbornih lista.

Birački odbor:

• uređuje biračko mesto;
• proverava identitet birača;
• pronalazi birača u izvodu iz biračkog spiska;
• uručuje glasački listić;
• obezbeđuje tajnost glasanja;
• sprovodi glasanje van biračkog mesta;
• utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu.

ŠTA SU BIRAČKA MESTA?

Biračka mesta su prostori u kojima se sprovodi glasanje. Najčešće se nalaze u školama, mesnim zajednicama, ustanovama kulture i drugim javnim objektima.

RIK određuje biračka mesta u Srbiji, inostranstvu i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Konačan broj biračkih mesta biće poznat nakon donošenja odgovarajućih rešenja.

KAKO SE FINANSIRA IZBORNA KAMPANJA?

Izborna kampanja može se finansirati iz javnih i privatnih izvora.

Deo javnih sredstava raspoređuje se u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su izjavili da žele da koriste javna sredstva. Preostali deo raspoređuje se nakon izbora političkim subjektima čije su liste osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih poslaničkih mesta.

Politički subjekti nisu obavezni da koriste javna sredstva.

ŠTA JE FUNKCIONERSKA KAMPANJA?

Javni funkcioner ne sme da koristi javne resurse, skupove i susrete kojima prisustvuje u svojstvu funkcionera za promociju političkih stranaka, izbornih lista ili kandidata.

Javni funkcioner je dužan da jasno naznači da li govori u svojstvu javnog funkcionera ili predstavnika političkog subjekta.

KO KONTROLIŠE FINANSIRANJE KAMPANJE?

Agencija za sprečavanje korupcije kontroliše finansiranje političkih aktivnosti i izborne kampanje.

Politički subjekti dužni su da Agenciji podnose izveštaje o prihodima i troškovima kampanje, dok Agencija može da sprovodi monitoring, traži podatke i pokreće odgovarajuće postupke zbog kršenja zakona.

KOJE SU OBAVEZE MEDIJA TOKOM KAMPANJE?

Mediji su dužni da tokom izborne kampanje obezbede zastupljenost kandidata i podnosilaca proglašenih izbornih lista bez diskriminacije.

Posebne obaveze imaju javni medijski servisi, koji učesnicima izbora moraju da omoguće predstavljanje programa i kandidata pod jednakim uslovima.

ŠTA JE REGULATORNO TELO ZA ELEKTRONSKE MEDIJE?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) samostalan je i nezavisan regulatorni organ nadležan za oblast elektronskih medija.

REM prati rad pružalaca medijskih usluga tokom kampanje i postupa u slučajevima mogućeg kršenja propisa iz njegove nadležnosti.

Iako je Savet REM-a ponovo formiran, on i dalje nije u potpunosti funkcionalan, jer broji osam umesto devet članova, a ni nakon tri konstitutivne sednice nije uspeo da izabere predsednika i zamenika predsednika, što dodatno ograničava njegovu sposobnost da efikasno nadzire rad elektronskih medija tokom izborne kampanje.

MEDIJI I JAVNI FUNKCIONERI

Tokom 30 dana pre dana izbora zabranjeno je izveštavanje o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni ili drugi objekti, odnosno obeležava početak njihove izgradnje, ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su istovremeno kandidati na izborima.

Ova zabrana počinje da se primenjuje 25. septembra 2026. godine.

KAKO SE ŠTITI IZBORNO PRAVO?

Birač i podnosilac proglašene izborne liste mogu koristiti zakonom propisane mehanizme zaštite izbornog prava.

Birač može zahtevati poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je upisan ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.

Zahtev se podnosi lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta, odnosno najkasnije do 28. oktobra u 20 časova. Protiv odluka izbornih komisija mogu se koristiti pravna sredstva pred RIK-om i nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.