Ako se ostvare najave o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora 18. ili 25. oktobra, izborni proces uskoro ulazi u formalnu fazu. A sa njim dolazi i pitanje šta možemo da očekujemo od institucija, političkih aktera i, možda najvažnije, šta građani mogu da urade kako bi zaštitili svoja izborna prava.

Raspisivanje izbora

Za parlamentarne izbore odluku o raspisivanju donosi predsednik Republike. Kod vanrednih parlamentarnih izbora, predsednik istovremeno donosi odluku o raspuštanju Narodne skupštine i odluku o raspisivanju izbora. Od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana. To znači da bi, ukoliko se glasa 25. oktobra, izbori mogli da budu raspisani najranije 26. avgusta, a najkasnije 10. septembra. Od trenutka raspisivanja počinju da teku zakonski rokovi za sve izborne radnje: podnošenje izbornih lista, njihovo proglašavanje, formiranje i rad organa za sprovođenje izbora, aktivnosti posmatrača, kampanja i druge procedure.

Najveći problemi u izbornom procesu

Kada govorimo o integritetu izbora u Srbiji, često se sva pažnja usmeri na ono što se dešava na biračkom mestu: da li je birački odbor pravilno sproveo proceduru, da li je glasanje bilo tajno, kako su prebrojani listići i da li su rezultati tačno uneti. I iako su to veoma važna pitanja, iskustvo prethodnih izbornih ciklusa pokazuje da se veliki deo rizika po integritet izbornog procesa odvija pre nego što birač uopšte dođe na biračko mesto, ali i van biračkih mesta u toku izbornog dana. U tom smislu, izborni proces je i ovog puta opterećen sistemskim problemima koji oblikuju celu izbornu utakmicu, a to su medijska neravnopravnost izbornih učesnika, zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače i pasivnost (ili nefunkcionalnost) nezavisnih institucija. U cilju unapređenja izbornih uslova, primenjene su neke preporuke ODIHR, ali one za sada ne utiču presudno na poboljšanje kvaliteta i konteksta u kome će se održati izbori. Važno je, u ovom kontekstu, i nadalje pratiti obim i kvalitet primene ODIHR preporuka, posebno imajući u vidu dosadašnji manir usvajanja i implementacije onih preporuka koje su „jednostavnije“, više tehničkog karaktera i lako ostvarive, dok ključne, sistemske stvari praktično ostaju netaknute. Po poslednjem CeSID-ovom izveštaju, iz jula 2026. godine (dostupan na srpskom i engleskom jeziku), od 25 preporuka koje je dao ODIHR, tek pet je potpuno sprovedeno, uz još pet delimično sprovedenih. Za devet preporuka nije bilo moguće dati procenu (mora se sačekati kampanja i/ili izborni dan), a za šest je procenjeno da uopšte nisu implementirane.

Proverite podatke u biračkom spisku

Kako bi se izbegli problemi sa ostvarivanjem biračkog prava na biračkim mestima, CeSID poziva građane da provere da li su upisani u Jedinstveni birački spisak i da li su njihovi podaci i biračko mesto tačni. Posebno je važno da to urade građani koji su menjali prebivalište ili adresu. Proveru je moguće izvršiti putem zvaničnog servisa za proveru upisa u birački spisak (https://upit.birackispisak.gov.rs/) ili u gradskoj odnosno opštinskoj upravi.

Ako uočite grešku – nemojte čekati izborni dan da je prijavite.

Probleme u vezi sa biračkim spiskom možete prijaviti i Komisiji za reviziju biračkog spiska, čiji je CeSID član (popunite formular ovde), ili direktno CeSID-u. Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska formirana je upravo sa ciljem da se problemi u biračkom spisku ne posmatraju samo kao izolovani pojedinačni slučajevi, već i kao mogući pokazatelji sistemskih problema.

Komisija je već započela rad na reviziji biračkog spiska, a među njenim zadacima je upravo provera tačnosti i ažurnosti podataka i utvrđivanje načina na koji se podaci menjaju i usklađuju. CeSID je član Komisije i učestvuje u njenom radu.

Zaštitite svoja izborna prava

Ako na izborni dan smatrate da vam je neosnovano onemogućeno da glasate ili da je povređeno vaše pravo na slobodno i tajno glasanje, nemojte se zadržati na usmenoj prijavi biračkom odboru. Zakon predviđa da u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta možete podneti zahtev za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu, nadležnoj lokalnoj izbornoj komisiji. U zahtevu treba jasno navesti šta se dogodilo, kada i na kom biračkom mestu, kao i dokaze kojima raspolažete. Ako lokalna izborna komisija zahtev odbije ili odbaci, možete podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, a pod zakonskim uslovima i žalbu Upravnom sudu. Rokovi su kratki i zato je važno reagovati odmah, a ne čekati da se izborni proces završi

Za kakve izbore se zalažemo?

Kao organizacija koja se godinama bavi izbornim procesom, ne polazimo od toga šta je realno očekivati od institucija i političkih aktera, već od toga koji standardi moraju biti ispunjeni da bi izbori bili slobodni i pošteni. Zato pozivamo sve aktere da preuzmu svoj deo odgovornosti.

Od institucija očekujemo i zahtevamo transparentan i nepristrasan rad, jednaku primenu pravila prema svim učesnicima, tačan i ažuran birački spisak, efikasnu zaštitu biračkog prava i pravovremeno reagovanje na nepravilnosti.

Od političkih aktera zahtevamo ravnopravne uslove za takmičenje, poštovanje izbornih pravila i jasnu granicu između političke aktivnosti i korišćenja javnih funkcija i resursa. Funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa ne smeju biti deo izbornog procesa.

Od medija i regulatornih institucija očekujemo uslove u kojima građani mogu da dobiju pravovremene, tačne i raznovrsne informacije i da različite političke opcije imaju mogućnost da predstave svoje stavove biračima.

Od izborne administracije očekujemo jasne i ujednačene procedure, profesionalan rad biračkih odbora, pristupačna i adekvatno organizovana biračka mesta, zaštitu tajnosti glasanja i uslove u kojima posmatrači mogu nesmetano da prate izborni proces.

Od građana tražimo da provere svoje podatke u biračkom spisku, da se informišu o svojim pravima i da prijave nepravilnosti koje uoče.