Srbija ulazi u period u kojem se gotovo istovremeno odvijaju dva izborna procesa. Parlamentarni izbori biće održani 25. oktobra 2026. godine, dok su izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina zakazani za 8. novembar — svega 14 dana kasnije. Republička izborna komisija usvojila je kalendare za oba procesa, čime su definisani rokovi za sprovođenje ključnih izbornih radnji.
Ovakav raspored ne znači samo dva izborna dana u kratkom vremenskom periodu. On podrazumeva da će se tokom oktobra dve izborne procedure odvijati paralelno, uz preklapanje pojedinih važnih rokova. Dok se pripreme za parlamentarne izbore budu privodile kraju, istovremeno će se podnositi izborne liste za izbore za nacionalne savete i zaključivati Poseban birački spisak. Rok za podnošenje izbornih lista za nacionalne savete i zaključivanje Posebnog biračkog spiska je 23. oktobar — samo dva dana pre parlamentarnih izbora.
Šta ovakav raspored znači za izbornu administraciju?
Za izbornu administraciju, ovako postavljen kalendar predstavlja pre svega pitanje kapaciteta, koordinacije i preciznog upravljanja rokovima. U istom periodu potrebno je završiti niz aktivnosti vezanih za parlamentarne izbore, uključujući konačne provere biračkog spiska, pripremu biračkih mesta, izborni materijal i rad biračkih odbora, dok se paralelno odvijaju postupci vezani za izbore za nacionalne savete. RIK već u septembru i oktobru donosi odluke koje se odnose na oba procesa, uključujući pitanja lokalnih izbornih komisija, biračkih mesta, obrazaca i izbornog materijala.
Poseban izazov predstavlja činjenica da dva procesa imaju različite procedure i biračke evidencije. Parlamentarni izbori oslanjaju se na Jedinstveni birački spisak, dok se za neposredne izbore za nacionalne savete koristi Poseban birački spisak. To znači da je potrebno istovremeno obezbediti tačnost i ažurnost različitih evidencija i pravovremeno informisati birače o tome ko može da glasa, gde glasa i koje rokove mora da isprati.
Dodatni pritisak predstavlja kratak period između dva izborna dana. Nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra, izborni proces za nacionalne savete neće biti završen: konačne izborne liste biće objavljene 28. oktobra, izborni materijal se priprema i distribuira početkom novembra, a glasanje se održava 8. novembra.
Zbog toga će kvalitet sprovođenja ovog ciklusa zavisiti ne samo od toga da li su pojedinačni rokovi formalno ispoštovani, već i od toga da li izborna administracija može da održi kontinuitet, koordinaciju i transparentnost kroz dva uzastopna procesa.
Za birače, ovakav kalendar takođe povećava potrebu za pravovremenim i jasnim informacijama. Različiti datumi, različite evidencije i različita pravila mogu povećati prostor za zabunu, posebno u periodu kada se informacije o jednom izbornom procesu preklapaju sa informacijama o drugom. To je naročito važno za birače koji učestvuju na izborima za nacionalne savete, gde je status u Posebnom biračkom spisku direktno povezan sa ostvarivanjem biračkog prava.
Politička dimenzija dva paralelna izborna ciklusa
Preplitanje ova dva procesa ima i političku dimenziju. Na parlamentarnim izborima učestvuju i političke stranke i liste koje imaju status lista nacionalnih manjina, uključujući, između ostalih, liste SDA Sandžaka, Saveza vojvođanskih Mađara i SPP-a. Istovremeno, deo političkih aktera i organizacija povezanih sa nacionalnim manjinama učestvuje i na izborima za nacionalne savete, čime se pojedini akteri pojavljuju u oba izborna procesa. To otvara zanimljivo pitanje političkog preliva između dva glasanja. Kada građani 8. novembra budu birali članove svojih nacionalnih saveta, iza sebe će već imati iskustvo parlamentarnih izbora i rezultate glasanja od 25. oktobra. Do tada će biti poznato i kako izgleda novi sastav Narodne skupštine, odnosno kakvu su političku podršku dobile stranke i liste koje učestvuju u oba procesa.
Zbog toga će biti važno pratiti da li i na koji način ishod parlamentarnih izbora menja politički kontekst u kojem se održavaju izbori za nacionalne savete. Posebno je relevantno pitanje da li će parlamentarni rezultat uticati na pozicioniranje političkih aktera, intenzitet kampanje za nacionalne savete i ponašanje birača — ili će birači ova dva glasanja tretirati kao odvojene izbore sa različitim prioritetima. Dodatnu pažnju zaslužuje činjenica da će stranke i liste koje učestvuju na oba nivoa dobiti veću vidljivost tokom čitavog perioda. Njihova kampanja neće biti ograničena na jedan izborni dan, već će se odvijati kroz gotovo kontinuiran politički ciklus: od parlamentarnih izbora, preko objavljivanja njihovih rezultata, do nastavka kampanje za nacionalne savete. To može otvoriti prostor za povezivanje tema, poruka i političkih identiteta koji se inače pojavljuju u dva različita izborna konteksta.
A posle novembra – predsednički izbori
Oktobarski parlamentarni i novembarski izbori za nacionalne savete nisu kraj ovog izbornog ciklusa. Nakon prestanka mandata predsednika Republike otvoren je i proces vanrednih predsedničkih izbora, koji prema zakonskom roku moraju biti održani najkasnije tri meseca od prestanka mandata — odnosno do 27. decembra 2026. godine. Datum glasanja još nije određen, ali je izvesno da Srbiju do kraja godine očekuje još jedan izborni proces.
Time se vremenski veoma zgusnut period dodatno produžava: 25. oktobar – parlamentarni izbori, 8. novembar – izbori za nacionalne savete, do 27. decembra – predsednički izbori. Za izbornu administraciju to znači nastavak intenzivnog rada kroz praktično čitavu završnicu godine, dok za političke aktere i birače otvara prostor za dalje preplitanje kampanja, političkih poruka i izbornih dinamika.
