Glasanje na izborima u Srbiji je lično i tajno. Birač samostalno odlučuje da li će izaći na izbore i za koju će izbornu listu glasati.

Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili nije glasao, niti da od njega traži da se izjasni za koga je glasao.

To u praksi znači:

• niko ne može da zna za koga ste glasali;
• niko nema pravo da zahteva da mu kažete za koga ćete glasati ili za koga ste glasali;
• niko nema pravo da od vas traži da glasate javno;
• niste dužni da fotografišete glasački listić kao dokaz;
• niko ne sme da vas poziva na odgovornost zbog vaše odluke da glasate ili da ne glasate.

Kako se obezbeđuje tajnost glasanja?

Na biračkom mestu glasa se iza paravana, tako da članovi biračkog odbora, posmatrači i drugi birači ne mogu da vide za koga glasate. Glasački listić ne sadrži ime, prezime, potpis niti drugi podatak na osnovu kojeg bi nakon glasanja mogao da bude povezan sa konkretnim biračem. Pošto popuni listić iza paravana, birač ga presavija i ubacuje u glasačku kutiju.

Članovi biračkog odbora imaju pristup izvodu iz biračkog spiska i mogu da utvrde da li je određeni birač glasao. Međutim, na osnovu tog podatka ne mogu da saznaju za koju izbornu listu je birač glasao.

Da li neko može da traži fotografiju glasačkog listića?

Birač nije dužan da fotografiše popunjen glasački listić niti da bilo kome dokazuje kako je glasao.

Zahtev da se listić fotografiše predstavlja pokušaj kontrole izborne odluke i narušavanja tajnosti glasanja. Takav zahtev ne mogu opravdano postavljati politička stranka, poslodavac, rukovodilac, kolega niti bilo koje drugo lice.

Ukoliko ste izloženi bilo kojoj od radnji koja narušava slobodu vašeg glasanja, možete da se obratite i najbližoj policijskoj stanici ili tužilaštvu i da podnesete prijavu. Prijava se podnosi odmah nakon događaja, uz detaljan opis događaja i pružanje dokaza, ukoliko je to moguće.

Šta predstavlja pritisak na birača?

Političke stranke imaju pravo da biračima predstavljaju svoje programe i pozivaju ih da glasaju za njihove izborne liste. Međutim, političko ubeđivanje prelazi u nedozvoljeni pritisak kada je praćeno pretnjom, prinudom, ucenom, uslovljavanjem ili zahtevom da birač dokaže svoju izbornu odluku.

Na ugrožavanje slobode glasanja mogu ukazivati zahtevi:

• da birač fotografiše popunjen glasački listić;
• da glasa javno ili pred drugim licem;
• da dokaže za koga je glasao;
• da obezbedi određeni broj glasova članova porodice, prijatelja ili kolega;
• da se na izborni dan javi osobi koja vodi evidenciju o izlaznosti;
• da podršku izbornoj listi poveže sa zaposlenjem, produženjem ugovora, napredovanjem ili ostvarivanjem nekog prava;
• da glasa na određeni način u zamenu za novac, poklon ili uslugu.

Šta uraditi ako vam je na biračkom mestu ugrožena sloboda glasanja?

Ako birački odbor neosnovano spreči birača da glasa ili mu na biračkom mestu povredi pravo na slobodno i tajno glasanje, birač može da podnese zahtev za poništavanje glasanja na tom biračkom mestu.

Zahtev za poništavanje glasanja podnosi se nadležnoj lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta. U zahtevu je potrebno navesti tačno biračko mesto, opisati šta se dogodilo, ko je i kada preduzeo spornu radnju i, ukoliko je moguće, priložiti raspoložive dokaze. Zahtev mora biti potpisan. O zahtevu odlučuje lokalna izborna komisija, koja je dužna da odluku donese i objavi u roku od 72 časa od njegovog prijema.

Važno je imati u vidu da birač ovaj zahtev može podneti samo ako je njemu lično na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje ili ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa. Birač ne može podneti zahtev na osnovu nepravilnosti kojoj nije lično bio izložen niti za drugo biračko mesto.

Ako je reč o biračkom mestu u inostranstvu, o zahtevu odlučuje Republička izborna komisija.

Kome prijaviti pretnje, prinudu ili druge pritiske?

Zahtev za poništavanje glasanja odnosi se na povredu koja se dogodila na biračkom mestu. Ako ste pre, tokom ili nakon izbora izloženi pretnji, prinudi, uceni, kupovini glasova ili drugoj radnji kojom se utiče na slobodu vašeg glasanja, možete se obratiti najbližoj policijskoj stanici ili javnom tužilaštvu.

Prijavu treba podneti što pre i navesti:

• kada i gde se događaj desio;
• ko je vršio pritisak;
• šta je od vas traženo;
• da li vam je upućena pretnja ili ponuđena korist;
• ko je prisustvovao događaju;
• koje dokaze možete da priložite.

Kao dokaz mogu poslužiti poruke, imejlovi, fotografije, dokumenta i drugi raspoloživi materijali.

Ukoliko se nepravilnost događa na biračkom mestu, o tome treba odmah obavestiti predsednika biračkog odbora i tražiti da događaj bude evidentiran u zapisniku o radu biračkog odbora.

Vaš izbor pripada samo vama

Niko ne može zakonito da proveri za koga ste glasali. Niste dužni da svoju odluku saopštite poslodavcu, političkoj stranci, članovima biračkog odbora, članovima porodice niti bilo kom drugom licu.

Na biračkom mestu glasate sami, iza paravana. Bez obzira na obećanja ili pritiske kojima ste eventualno bili izloženi pre izbora, na glasačkom listiću možete slobodno da označite izbornu listu koju sami izaberete.