U javnosti se poslednjih dana pojavljuju primeri u kojima je u javnom prikazu Jedinstvenog biračkog spiska (JBS) na jednoj adresi evidentiran veliki broj birača, često bez jasno navedenog broja stana. Ovakvi podaci s pravom privlače pažnju i mogu otvoriti pitanje da li je reč o nepravilnostima u biračkom spisku. Međutim, sam podatak o broju birača na jednoj adresi nije dovoljan da se izvede takav zaključak. Postoji nekoliko razloga zbog kojih javni prikaz JBS može izgledati upravo tako.

Zašto se na jednoj adresi može prikazivati veliki broj birača?

Jedan od razloga je to što se broj stana, sprat ili podbroj zgrade ne prenose i ne prikazuju uvek sistematski u podacima koji se koriste za JBS. MUP vodi evidenciju prebivališta i boravišta, dok se podaci za JBS vode i ažuriraju kroz nadležne organe uprave. U razmeni i ažuriranju podataka između ovih evidencija postoje različite prakse, pa se pojedini adresni podaci ne pojavljuju uvek u javnom prikazu JBS. Zato se može dogoditi da, na primer, javni prikaz pokazuje birače raspoređene na više različitih stanova u okviru jedne stambene zgrade, a zatim još, primera radi, 25 birača bez broja stana. To ne znači automatski da u jednom stanu živi 25 birača. Moguće je da birači žive u različitim stanovima, ali da broj stana nije prenet ili nije prikazan u javnom pregledu.

Da li to znači da su birači nezakonito upisani?

Ne. Samo na osnovu podatka da je veći broj birača evidentiran na istoj adresi, posebno ako nije naveden broj stana, nije moguće zaključiti da je reč o nezakonitim ili fiktivnim upisima. Nedostatak broja stana u javnom prikazu nije sam po sebi dokaz nepravilnosti. Istovremeno, to ne znači da ovakve slučajeve ne treba proveravati.

Kada postoji razlog za dodatnu proveru?

Ako znate da je broj birača na određenoj adresi očigledno i značajno veći od broja ljudi koji zaista žive na toj adresi, takav slučaj može biti razlog za dodatnu proveru. Posebno je važno razlikovati situaciju u kojoj nije prikazan broj stana od situacije u kojoj je birač konkretno evidentiran na određenom broju stana, a prema vašim saznanjima na toj adresi ne živi. U takvim slučajevima mogu postojati različita objašnjenja – od neažuriranog prebivališta prethodnih stanara, preko greške u adresnim podacima, do drugih nepravilnosti. Samo iz javnog prikaza JBS nije moguće utvrditi koji je razlog u pitanju.

Šta je, dakle, važno imati na umu?

Veliki broj birača na istoj adresi jeste podatak koji može biti razlog za proveru, ali sam po sebi nije dokaz nepravilnosti. Loš kvalitet ili nepotpunost adresnih podataka može otežati razlikovanje administrativnih problema od stvarnih nepravilnosti u biračkom spisku. Zato podatke iz javnog prikaza JBS treba posmatrati kao početnu informaciju za proveru, a ne kao konačan dokaz o tome ko na određenoj adresi živi ili ne živi.