Žene na čelu države: borba sa stereotipima i neravnopravnošću
U proteklih pola veka žene se nalaze ili su se nalazile na čelu 59 država[1]. U ovu računicu uvrštene su žene koje poseduju stvarnu moć ali i one koje zauzimaju formalnu poziciji i funkciju. Takođe, navedena cifra uključuje kako izabrane predsednice država, one koje su nasledile tu poziciju, ali i premijerke. Prema podacima iz 2015. godine, svet broji 11 odnosno 10 predsednica država[2] (Švajcarska, Litvanija, Argentina, Brazil, Čile, Malta, Srednjoafrička Republika, Južna Koreja, Liberija, Hrvatska). Navedena lista proširena je u 2017. godini, jer su na mesto predsednika države došle žene u sledećim državama: Mauricijus, Nepal, Maršalska Ostrva, Tajvan, Estonija i San Marino, premda su ujedno muškarci izabrani za predsednika u četiri države koje su za predsednicu imale žene (Argentina, Brazil, Srednjoafrička Republika i Južna Koreja).
Poraz Hilari Tramp pokrenuo je (ponovo) pitanje: u kojim to državama i u kom kontekstu žene bivaju izabrane za predsednice. Sjedinjene Američke Države važe za jednu od najliberalnijih, „najmodernijih i najotvorenijih“ savremenih država. Ako je tako, zašto je Hilari Klinton, koja je po svim kriterijima bila kvalifikovaniji kandidat na predsedničkim izborima novembra 2016. godine izgubila od Donalda Trampa, biznismena i zvezde rijalitija? Pored (nejčešćeg) odgovora da je nebiranje Klintonove bio izraz negodovanja amričkog naroda protiv političkog establišmenta. Predizborna istraživanja pokazivala su da 52% Amerikanaca smatra da je Klintonova kvalifikovana za funkciju predsednika, a 38% smatralo je to za Trampa. Štaviše, među samim Trampovim pristalicama 23% je verovalo da Tramp nije kvalifikovan za ovu poziciju. Ukoliko analizu pomerimo na rodnu perspektivu, dobijamo jedan od mogućih odgovora zašto Hilari Klinton ipak nije pobedila.
Zapravo, radi se o klasičnom primeru onoga što se naziva „naglo vraćanje unazad“ ili narodski rečeno – „vraćanje na svoje mesto“. Naime, iako je žena dovoljno kvalifikovana, pošto se ne uklapa u stereotipno ponašanje i pošto iskače iz ustaljenih obrazaca ponašanja i zanimanja, ona neće biti zaposlena (uključujući, naravno, i posao predsednika države). Pojedina istraživanja su pokazala da se žene suočavaju sa ovakvim reakcijama („vraćanja na svoje mesto“) svaki put prilikom prelomnih tačaka na njihovoj poslovnoj putanji – od razgovora za posao do pregovaranja za povišicu – i to posebno ukoliko prkose rodnim stereotipima i samopromovišu se. Sa druge strane, žene su ujedno i primorane da vrše samopromociju i naglašavaju pojedine svoje osobine upravo kako bi prevazišle stereotipe i predrasude. (Naravno, sve navedeno važi i za muškarce koji odstupaju od duboko usađenih obrazaca ponašanja i konkurišu za neki „ženski“).
Vratimo se na pitanje može li i gde da žena bude izabrana predsednica? SAD i dalje, u poslednjih 227 godina, nemaju nijednu ženu lidera države. Ona se prema ovoj statistici nalazi van kluba koji broji 67 država a koje su u poslednjih 50 godina imale ženu predsednika ili premijera[3]. Ne treba zanemariti da su u mnogim državama „kluba 67“ žene zapravo bile na ovim poziijama samo nekoliko dana ili meseci, a od 1966. godine samo 33 ženelideri država bile na toj poziciji duže od jednog mandata (najčešće 4 godine). Među ovim zemljama prednjače Bangladeš (u poslednjih50 godina zbirno 23 godine čelne pozicije zauzimala je žena), Indija (zbirno 21 godina), Irska (zbirno 21 godina), Island (zbirno 20 godina) i Filipini (zbirno 16 godina). Na šestom mestu nalazi se Šri Lanka koja je svojevremeno 1960. Godine prva država u svetu koja je na izborima izabrala ženu za premijera. Žensko liderstvo je zastupljenije u nordijskim državama, zemljama Južne i Jugoistočne Azije, ali i zemljama Južne Amerike. Iapk, ova globalna rodna neravnoteža i dalje je veća u oblasti politike nego u zdravstvu, obrazovanju ili ekonomiji .
Od svih ženskih predsednica/premijerki preko tri četvrtine došlo je na tu poziciju nakon 1990tih, odnosno nakon reformi i uvođenja rodnih kvota koje su doprinele povećanju udela žena u politici. No ovi trendovi nisu ravnomerno raspoređeni širom sveta. U parlamentarnim sistemima žena će pre biti izabrana za mesto premijera nego predsednice jer može da na svom putu uspona u hijerarhiji stranke „zaobiđe potencijalno pristrasno javno mnenje i da bude izabrana od strane partije“. Vrlo malo žena je izabrano na izborima za vođu države, i to posebno u predsedničkim sistemima, gde predsednik predstavlja treću, nezavisnu, granu vlasti i od koga se očekuje da odluke donosi brzo i odlučno (osobine koje se vezuju za muškost). Da bi žena pobedila u trci za predsednika države, ona je prinuđena da se mnogo više direktno bori i suočava sa seksizmom, stereotipima i predrasudama. Pravilo je sledeće – što je pozicija za koju se žena nadmeće percipirana od strane javnosti kao moćnija, to je ženi teže da dođe do te pozicije. Pojedini društveni teoretičari iznose tezu da žene postaju predsednici država ili zauzimaju premijerske pozicije onda kada je politička situacija u državi nestabilna ili kada su državne institucije slabe (teorije glass cliff). Ovo je jedno od objašnjenja zašto je na mesto premijera Velike Britanije nakon Brexita došla žena. U situaciji koja je nestabilna (politički, ekonomski) najsigurnije je postaviti ženu da „razreši situaciju“ – prilika joj je pružena, ukoliko se uspešno izbori sa problemom to dokazuje otvorenost, naprednost i nediskriminatornu prirodu nacije, a ukoliko nema uspeha to samo potvrđuje teze da ženi mesto i nije u politici/ekonomiji. Kako je početna situacija već krizna, rezultat je jačanje umesto prevazilaženje stereotipa da su žene loše vođe. Ipak, za ovakve tvrdnje i dalje je neophodno još ispitivanja i dugotrajnog praćenja veze između političke/ekonomske nestabilnosti i ženskog liderstva.
[1] Izvor: Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu, dostupno na: http://reports.weforum.org/global-gender-gap-report-2016/
[2] Broj varira u zavisnosti od toga da li ubrajamo i predsednicu Kosova Atifete Jahjaga.
[3] Od 144 države koje su činile uzorak. Izvor: Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2016. godinu
